Moja škola

Moja škola

Zamislite da ste na jedan dan nadareni umetnik i da ste baš tog dana dobili ponudu da naslikate svoj rodni grad,koji pritom mora biti identičan onom u stvarnosti.Dakle,ništa ne sme da odudara.Sve mora biti isto.Zamislite i to da ste već prihvatili ponudu,uzeli platno i četkicu u ruke i započeli svoju slikarsku avanturu.

Ali,pitanje je odakle ćete početi?Šta ćete prvo naslikati?Da li će to biti centar grada ili njegova periferija.Ili možda vaš dom?Možda da počnete od omiljene ustanove?Na primer,od bioskopa u koji ste sinoć bili?Ili od parka u kome ste šetali psa jutros?

Ne možete da se odlučite,zar ne?Teško vama!Ako se uskoro ne odlučite ostajete bez posla.

Ah!Evo,ipak ste se odlučili kako ćete početi.Slika je gotova.Upravo ste je uručili kupcu.Dobili ste svoj honorar.Pametno ste iskoristili svoje potencijale.Ipak,to sada nije ono glavno.Ono glavno je da otkrijete kako ste sliku uopšte započeli?

Šta?Kažete da ste sliku započeli na sasvim drugačiji način nego što sam Vam predložila?Kako?Objasnite?

Aha! Sad mi je jasno.Posle kratkog razmišljanja rešili ste da će biti najbolje da sliku počnete od nekog manje bitnog dela grada.Dakle,ne od centra,periferije ili dela grada gde Vi živite.Pritom,vaša slika je ispala odlično bez obzira na to što ste je počeli manje upečatljivim za Vas delom grada.

Pretpostavljam da ste nakon toga naslikali i sva ostala prigradska naselja,kako do periferije,tako i do centra grada.Zatim ste krenuli na slikanje samog prostora u centru.Tu ste prvo naslikali sam trg i prilazne ulice koje su u samom središtu grada.Potom ste krenuli na slikanje okolnih zelenih površina,stambenih zgrada,prodavnica i kafića uzduž i oko trga i glavne ulice.Za sam kraj,ostavili ste sve javne ustanove u gradu.Počev od opštine grada i Doma kulture direktno u centru,pa preko Doma zdravlja i bolnice do policijske stanice i Sportskog Centra Park.

Šta?Kažete da sam na nešto zaboravila.Na šta to?Ah da,pa naravno,kako li sam tu javnu ustanovu i mogla da zaboravim?Hvala što ste me upozorili.Stvarno dobro zapažanje!

Verovatno bi svako treći,ko bi ovo video bio u nedoumici o čemu je reč ili bolje rečeno o kojoj je to zgradi reč.Zato ću se sada malo više pozabaviti tom ustanovom,njenom veličinom i značajem.

Pa,reč je o ustanovi u kojoj kao deca stičemo neka osnovna znanja i veštine.U kojoj nas još od nižih razreda uče da budemo dobri,iskreni,pošteni,ljubazni i učtivi ljudi.U kojoj ne učimo samo o prirodi,društvu i raznim pojavama,već i o drugarstvu i prijateljstvu,ljubavi i životu.To je mesto gde provodimo jedan veći deo svog detinjstva i jedan manji deo mladosti.Mesto gde prvi put spoznajemo reči:prijateljstvo i ljubav.Ipak,kako i sama priroda teži ravnoteži,tako ima i onih koji ovu ustanovu ne vide ovako.Možda je takvih i više.Epa,ti o kojima pričam školu vide kao neko mučenje,kao tamnicu u kojoj se nad njima sprovodi najgora moguća noćna mora.Tako im ova ustanova izgleda kao neka ukleta kuća iz nekog horor filma,kojom vladaju drevne vrađbine i kletve.

Kako god bilo,mislim da je bilo dovoljno asocijacija.Svako bi shvatio da je reč o školi.Zato ću sada preći na kratko prikazivanje svoje škole.

Nesrećna ljubav Romea i Julije

Čudno osećanje u ljudskom životu,sa pet slova i beskrajnom moći da prevazilazi sve granice,može biti samo jedna reč.To je ljubav.Ta snažna emocija ima ogromnu moć da uzburka,da pokrene čoveka,da u njemu probudi ono najlepše osećanje.Osećanje sreće i zadovoljstva.

Međutim,ljubav ponekada može biti i neostvariva,nemoguća.Takvu nemoguću ili bolje rečeno zabranjenu ljubav imamo u ljubavi Romea i Julije.Ta njihova ljubav je od samog početka osuđena na propast.

Grad Verona,divan italijanski grad,središte  je radnje čuvenog Šekspirovog romana o ljubavi dvoje mladih,nezrelih i jako zaljubljenih,koji su izjednačili ljubav sa životom.To dvoje su naravno,Romeo i Julija.

Romeo,sin Montekijevih,jedne od najuglednijih  i najbogatijih porodica u Veroni.Veliki sanjar,idealista,ali i emotivac.

Julija,ćerka Kapuletovih i znatno realnija i bliža ovozemaljskom životu,nego li Romeo.

Oboje imaju nečeg zajedničkog:dolaze iz uglednih i moćnih porodica,mladi su i nezreli,ali i različitog:on je sanjar,ona je realnija.Kada se sve sagleda,vidi se da mogu da budu idealan par.

Međutim,njihova je ljubav u opasnosti.Porodice su im zavađene,a sukob je prešao čak i na sluge.Moraju se paziti svojih roditelja,jer ukoliko ih uhvate zajedno,možda njihova ljubav neće biti dozvoljena.

Sama ljubav među njima javila se nakon prvog susreta,prvog razgovora i poljupca.Ljubav se,dakle,javila na prvi pogled,ali je odmah nakon obostranog saznanja iz kojih porodica dolaze,bilo jasno da se ta ljubav ne može ostvariti.Međutim,pored svega toga oni su,ona slučajno,a on namerno jedno drugom izjavili kakva osećanja među sobom osećaju.Na kraju,su se odlučili na sklapanje braka,što je jedna od najvažnijih i najozbiljnijih odluka u životu,koju su oni doneli brzopleto i ishitreno.U svemu tome pomaže im monah Lavrentije,koji iako stariji i iskusnijinsluša dvoje mladih i neiskusnih,videći u tome način da njihovom ljubavlju izmiri posvađane porodice.Pritom ne uviđa grešku,sve dok ne bude prekasno za to.Naravno,imaju još jednog pomagača,Julijinu dadilju,koja takođe ne uspeva da sama iznađe spasenje,već im pomaže u njihovom viđenju spasenja.Nakon,venčanja stvari se pogoršavaju.Izbija nov sukob među porodicama.Tibaldo,Julijin rođak ubija Merkucia,Romeovog prijatelja.Rome će iz osvete ubiti Tibalda i tako se sam uvaliti u nevolju,nenadano povredivši Juliju.On biva proteran iz Verone u Montavu

Ljubav Romea i Julije je i dalje snažna,ali su sada razdvojeni jedno od drugo.Tuguju i pate zbog svojih roditelja.Osuđeni su na to da budu razdvojeni i pušteni na milost i nemilost sudbini.Međutim,njihova ljubav i dalje je čvrsta i jaka,poput neraskidive niti,koja ih drži zbližene ma gde bili i koliko bili udaljeni jedno od drugo.

Međutim,Julija sad ima prosca Parisa,rođaka kneza Eskala.Ona mora da se uda za njega,jer tako žele njeni roditelji.Svadba je kroz dan-dva,pa će baš zbog toga doneti ishitrenu,nepromišljenu i sada već kobnu odluku da popije lek koji će je uspavati na dva dana,a koji joj je dao monah Lavrentije.Tu vidimo da monah Lavrentije ponovno,ne razmišlja dobro,pa će on biti glavni krivac Romeove i Julijine smrti.Pismo upućeno Romeu,nije stiglo do njega.On misli da je Julija zaista mrtva,pa takođe brzopleto kupuje otrov i umire.Kada Julija vidi mrtvog Romea i ona sama se ubija njegovim bodežom.Tako zavšavaju sve njihove želje i nadanja.Tako završava njihov život.Umiru dva mlada života,a njihovim bližnjima i prijateljima ostaje da tuguju za njima i preispitaju svoje postupke.Da sami uvide grešku,koju su počinili.

Porodice su se na kraju izmirile,ali pitanje je po koju cenu.Po cenu svojih najmilijih,najdražih.Po cenu ljudskih života.

Nasuprot mržnji njihovih porodica Romeo i Julija su se voleli,gajili ljubav jednom prema drugom,dali sve za tu ljubav i na kraju ljubav izjednačili sa životom.Ali,oni su nešto dokazali,a to je da ljubav ne poznaje granice,pa čak ni granice smrti.

Dok mržnja uništava,ruši i ubija,ljubav gradi i stvara.

"Ep o Gilgamešu"

Delo iz duboke prošlosti drevne civilizacije. Civilizacije koja je za to doba bila veoma razvijena i napredna. Civilizacije naroda Sumera.

Delo sa puno životnih pitanja, problema, verovanja, mišljenja, koja su bila i koja će za sva vremena biti u centru pažnje ljudskoga roda. To delo je prvi najpoznatiji ep na svetu, a to je "Ep o Gilgamešu."

Međutim, potrebno je izuzeti, to da je napisan prvim pismom na svetu, klinastim, pa je ujedno i najstariji. Kada to izostavimo doći ćemo do prefinjenosti samoga dela, što ga i čini posebnim.Ta posebnost ogleda se u njegovom sadržaju i tome što se bavi pitanjima života, prijateljstva i besmrtnosti.

"Ep o Gilgamešu "je ep koji se svojom temom, idejom i poukama uzdigao do tog stepena da se nalazi na listi kulturnog blaga čovečanstva.

Glavni junak ovog dela je Gilgameš. On je dvadeset osmi kralj Uruka, nakon velikog i strašnog potopa. Gilgameš je kralj koji ima veliku moć nad stanovnicima grada Uruka. On vlada strogo, suprostavlja se svakom otporu i ne dozvoljava da ga neko sputava u tome.

Prema ovim osobinama Gilgameša vidimo da on predstavlja starovekovnog tiranina sa svim njegovim vrlinama i manama. Zbog njegove strahovlade bogovi su stvorili Enkidua,koji se po snazi mogao meriti sa Gilgamešom, dve trećine bogom i jednom trećinom čovekom.Enkidu je trebalo da ubije Gilgameša,ali se to nije desilo. Od neprijatelja su postali prijatelji. Njih dvojica su prebrodili mnoge avanture.Borili su se i pobedili čudovište Humbabu, a nakon toga pobedili su i nebeskog bika, koga je na njih poslala boginja Ištar.

Međutim,Enkidu samim tim što je bio deo prirode od koje se sam odvojio rešivši da se civilizuje sebe je osudio na sporu,ali sigurnu smrt.Gilgameš je bio slomljen i pogođen svim tim.Njegov prijatelj sa kojim je toliko toga doživeo,koji mu je bio toliko sličan,sa kojim je bio toliko blizak i koji mu je bio jedini dostojni protivnik,sada je bio mrtav.On,nekada gordi vladar pred kojim su čak i bogovi osećali strah,sada kada mu je prijatelj umirao osećao  se potpuno nemoćnim pred sudbinom.Počeo se brinuti za sebe.Nije želeo da prizna,ali je znao da će trećina ljudskog u njemu,koliko god bila mala prevladati i on će na kraju preminuti.To nije želeo.Ko bi uopšte to želeo? Zato je krenuo u potragu za večnim životom.Susreo se sa Utnapištimom,mladicom čovečanstva,držao u rukama travu večnog života i na kraju je izgubio.Tada je shvatio da besmrtnost neće dobiti i zato putuje poslednji put.Silazi u podzemni svet i na mestu Enkidua otkriva pepeo.Ubrzo potom i sam tamo završava.Otkrio je tajnu života.Sada zna da čoveka na kraju puta čeka ništa drugo nego smrt.

Gilgameš je za života ostao čovek,koji je od čoveka sreće i radosti,postao čovek tuge i bola.To samo pokazuje da se sreća menja,kao kada jedrenjak sa slomljenim jarbolom talasi bacaju gde god hoće,tako i život nas baca.Ali mi ne možemo dopustiti da nam se jarbol slomi,moramo ga ponovo podići,da bar malo imamo kontrolu nad jedrenjakom.Tako i uživotu,da bismo ga kontrolisali potrebno je imati cilj,a taj cilj nikako ne možemo sami ostvariti.Treba nam podrška,treba nam porodica,trebaju nam prijatelji.Zato "Ep o Gilgamešu "jeste savremeno delo o životu.